euro pattern / test coin / i sl.

Zanima me nesto vise o ovakvim kovanicama.
Primjetio sam takve kovanice Vatikana, San Marina i td koje su vrlo jeftine.
Da li takve kovanice ista vrijede? Znam da to nisu one sluzbene, ali kakve su onda?
Vrijede li ista vise od cijene materijala u kojem su izradjene?
U kojim serijama su radjeni, tko ih radi i td..

Ako netko zna nesto vise o tome, neka lijepo napise.

Hvala
LP

Congo je napisao/la:/........../, tko ih radi /........../

Odlično vprašanje!


..... in istočasno odgovor na vsa ostala vprašanja.

Kao i sve drugo, vrijede onoliko koliko netko zeli platiti. Do 10ak dolara je OK cijena, neke setove npr. Rumunjska nisam nikad vidio ispod 30-40ak.

Isto tako je stvar osobnog odabira hoce li se netko odluciti na njihovo skupljanje ili ne...

Tko ih radi neznam, jedan dio su INA to je British International Numismatic Agency, to su bile i one prve, izdane 2002 i 2003. Poslije je bilo svega, vjerojatno nekakva Kina.

Iako je malo off topic, sto mene vise recimo smeta u citavoj prici su divlja izdanja drzava tipa Somalija, Kongo, Sj. Koreja i sl. koje su uvrstene u Krause World Coin katalog, a ne u njihov Unusual Coins, gdje bi i trebale biti s obzirom da nikakav sluzbeni organ nije autorizirao njihovu izradu.

Jako je tesko tako odrediti sto su sluzbena izdanja a sto ne, ja sam se u 2-3 navrata zeznio i kupio...

Meni ne smetaju ta izdanja, jer je i to dio numizmatike. Kome se to sviđa nek kupi, kome ne - ne mora.

Samo mi smeta što su motivi na takvom fantazijskom novcu totalno bezveze, barem što se tiče područja ex-Yu. U većini sučajeva su bezveze nabacani i nemaju veze sa zemljom kojoj "pripadaju". Recimo, crnogorske euro-probe s mađarskim grbom ili kosovske sa srpskim. Da su motivi odgovarajući, sve to bi još i imalo smisla, a ovako je malo lakrdija...

Somalijska "izdanja", pogotovo ova novija su sva fantazijska, iako su sva u Krause-u. Somalija se kao država de facto raspala iznutra i nema organizirane vlasti. Službena vlada kontrolira maleni komadić teritorija i praktički je bespomoćna. Izdavanje prigodnog novca im je zadnja stvar na pameti.

Ta nova izdanja su ponekad smiješna - recimo serija papa Ivan Pavao II, a Somalija je islamska zemlja, i to s poprilično izraženim islamističkim elementima.

zviscevic je napisao/la:Meni ne smetaju ta izdanja, jer je i to dio numizmatike. Kome se to sviđa nek kupi, kome ne - ne mora.

/........./

S tem se ne morem strinjati.
Numizmatika proučuje plačilna sredstva, torej predmete, ki so v funkciji denarja.

Obravnavani predmeti to v nobenem primeru niso. Navidezna nominala na njih je zavajajoča, saj izplačila nihče ne garantira, po pravilu izdajatelj ni znan. Manjka jim pravna osnova.
Takšne ploščice z nekimi motivi in kvazi nominalami lahko vsak izdela v domači garaži. Žal pa to ni denar in zato ti predmeti nimajo nič z numizmatiko. Imajo pa veliko skupnega z zbiralci, ki ne ločijo zrna od plev. Zbirateljstvo je po definiciji zasvojenost in to nekateri podjetneži z dobičkom izkoriščajo.

Ti predmeti zato niso del numizmatike, so pa del zbiranja, tako kot stari zamaški od piva in stari žeblji.

Treba je ločiti pojma zbirateljstvo in numizmatika. Žal pa so ti in takšni predmeti ponujani zbirateljem predvsem pod krinko numizmatike. Zato je izgovarjanje na "svobodno odločitev zbiranja" na tem mestu demagoško. Edini namen izdajanja takih ploščic je služenje na račun naivnih zbirateljev.

NE, HVALA!!!

Uz dužno poštovanje prema kolegi Viti, ne mogu se složiti s njim.

Ukoliko za takav otkov ne postoji pravna podloga naravno da se ne radi o novcu. S tim se slažem. Ali se ipak radi o fantazijskom (suvenir) izdanju koji opet spada u numizmatiku u širem smislu (u kojem ona obuhvaća medalje i žetone).

Što se profita tiče: pa i kovani novac (osim optjecajnog) se radi isključivo zbog profita (Narodne banke, odn. države).

Ja osobno skupljam kako regularna izdanja, tako i fantazijska i smatram ih dijelom numizmatike. E sad, svakako treba ljudima napomenuti koja je razlika između regularnih i fantazijskih izdanja, navesti im da se radi o privatnom otkovu koji nema veze s državom i da je on napravljen isključivo za potrebe skupljanja. Ako se nekome to sviđa, neka kupi, a ako ne - ne mora. Jedino što bi bilo nemoralno u toj priči - navesti da se radi o službenom izdanju, neizdanoj kovanici, probi i sl., a to je već prijevara.

U svakom slučaju, fantazijsko izdanje nije novac - već medalja, žeton, suvenir sličan novcu.

Treba je ločiti pojma zbirateljstvo in numizmatika. Žal pa so ti in takšni predmeti ponujani zbirateljem predvsem pod krinko numizmatike. Zato je izgovarjanje na "svobodno odločitev zbiranja" na tem mestu demagoško. Edini namen izdajanja takih ploščic je služenje na račun naivnih zbirateljev.

Ne može se kolekcionare uvije nazvati naivnim. Ja svjesno kupujem fantazijska izdanja s time da znam o kakvom se materijalu radi i s time sam upoznat. Dakle nitko me ne obmanjuje, već znam što kupujem, jer me to na kraju krajeva zanima.

Žal, še vedno ostaja dejstvo, da ti predmeti nimajo NOBENE plačilne funkcije. Njihova edina funkcija je, da eksistirajo in seveda, da so prodani zbiralcem. Izdajatelj je praviloma neznan, izplačila za te predmete nihče ne garantira, v večini primerov pa je zlorabljeno tudi ime države.

Ne moremo jih uvrščati niti v kategorijo žetonov, ker ima tudi žeton svojo (pomožno) plačilno funkcijo. Zanj se ve, kdo ga je izdal in kakšno in katero vrednost (v materialu ali storitvi ali denarju) nam z njim zagotavlja.

Recimo, da se ti predmeti še najbolj približajo definiciji značke.

Drugi problem je izraz patern, essai, proba, itd... Proba je samo odkov, ki ga kovnica predloži zakonitemu naročniku kovanja v potrditev ali zavrnitev. V teh primerih je status predmetov popolnoma drugačen. To niso nikakršne probe. Kvečjemu spominki, suvenirji...

Še vedno je razlog za izdajanje teh predmetov v nekritičnosti tistih zbiralcev, ki se proglašajo tudi za numizmatike. Izdajatelj(i) teh predmetov dobro pozna(jo) psihologijo zbiralca... Ti predmeti so seveda lahko predmet svobodnega zbiranja, kot katerikoli drugi predmeti, niso pa numizmatika.
Ploščica, na kateri piše "2E", nima nikakršne zveze z 2 evroma, razen namenske optične oziroma zavajajoče likovne podobnosti, ki naj bi vplivala na zbiralca. In čisto nič več. Ko tak predmet kupim, je svojo funkcijo opravil.

Vito je napisao/la:Ne moremo jih uvrščati niti v kategorijo žetonov, ker ima tudi žeton svojo (pomožno) plačilno funkcijo. Zanj se ve, kdo ga je izdal in kakšno in katero vrednost (v materialu ali storitvi ali denarju) nam z njim zagotavlja.

Ma ne mora uvijek.

Inače, Ranko Mandić, koji je napisao katalog žetona na području ex-Yu u novo izdanje kataloga (koji je u pripremi) uvrštava pod žetone sva privatna izdanja (bez obzira na njihovu platežnu funkciju), kao i sve euro probe (o kojima je ovdje riječ). Sumnjam da bi ih uvrštavao pod žetone, ako ih ne drži za takve.

Njihova edina funkcija je, da eksistirajo in seveda, da so prodani zbiralcem.

Mislim da se to ne može uzeti kao argument za nesvrstavanje pod numizmatiku, jer ako se uzima takav kriterij, onda ni prigodni novac koji nije u optjecaju nije numizmatika (neki zastupaju i tu teoriju, pogledajte radove od Gvozdanovića), bez obzira što je on po propisu novac.

Recimo što napraviti s prigodnim novcem pojedinih zamalja (ima naziv države, nominalu i sve ostale elemente novca), a koji NIJE ZAKONSKO SREDSTVO PLAĆANJA. Njemu je jedina svrha da se prodaje kolekcionarima i ne može se njime plaćati. Da li i takav "novac" svrstavati pod numizmatiku ili ne?

Što recimo s Pobjoy izdanjima kovanica BiH? (viceguverner potpisao ugovor s kovnicom, mimo svojih ovlasti, kovnica otkovala na desetine kovanica, a nema zakonske podloge - ima samo ugovor s kovnicom).

Ne znam zašto fantazijskim izdanjima ne priznajete da su dio numizmatike?

Dobro, bom karikiral.

V Južnoafriški republiki nabavim kontejner cenenih rondel, vsako plačam po 0,02 €. izdelam neko kvazi gravuro in nanjo napišem "Hrvatska" in "2K" ali pa "2E". Potem v domači garaži odštancam te predmete in jih plasiram na trg. Vsakega zaračunam po 7 €.
Koliko imajo ti predmeti veze z numizmatiko? Koliko imajo ti predmeti veze z vašo državo?

Vidite, to je to. Neki Švaba si zdaj mane roke in se boža po denarnici...

Razumjem ja što hoćete reći, ali to nije odlučujući kriterij da li nešto spada u numizmatiku ili ne? Motiv izrade nije bitan, nego je bitno u ovom slučaju da li se radi o predmetu koji je sličan numizmatičkom ili ne. Sasvim je irelevantno iz kojih pobuda je to napravljeno.

Navodim primjer od ranije: što s prigodnim kovanim novcem određenih država koji nije zakonsko sredstvo plaćanja, nego se izrađuje samo i isključivo za potrebe kolekcionara? Dakle, taj kovani novac ima sva svojstva kovanog novca, ali nije zakonsko sredstvo plaćanja, niti se može zamjeniti za druge kovanice ili novčanice. Tu je motiv izrade isključivo i samo zarada. Ako ćemo uzimati gore navedeni kriterij, onda ni to ne spada u numizmatiku. Onda bi numizmatiku samo i isključivo činio novac i to onaj koji je služio ili služi kao zakonsko sredstvo plaćanja... a to nije tako. To je numizmatika u užem smislu riječi, a u širom smislu obuhvaća sve do žetona, medalja i sl. predmeta.

U jednom broju Numizmatičkih vijesti je objavljena klasifikacija, odn. raščlamba numizmatike gdje se lijepo vidi što sve čini numizmatiku. Nije mi pri ruci da sada to skeniram.

Stav da numizmatiku čini samo novac koji je zakonsko (i praktično sredstvo) plaćanja sam vidio jedino u tezama prof. Gvozdanovića (u njegovim radovima).